Ogovaranje na internetu: Kad anonimnost postane utočište

Ogovaranje na internetu je danas sofisticiranije nego ikad.

Nema više šaputanja preko ograde.
Sada imamo:

• anonimne profile
• platforme poput Reddita ili X-a
• i čitave teme posvećene jednoj osobi koja je toga dana na dnevnom redu.

U ovom slučaju pišem o #caosvima 

Mesto gde ljudi koji nemaju hrabrosti da stoje iza svojih reči pod punim imenom i prezimenom, ali imaju previše vremena da pišu o tuđim životima, i to vrlo posvećeno, uporno i naravno potpuno zasnovano na sopstvenim projekcijama.

Pa tako ja o sebi saznah:

• da sam glupa
• ružna baba
• da sam manipulatorka kakvu svet još video nije
• da iskorišćavam svog partnera da mi namešta bazen i popravlja po kući
• da mu isisavam energiju i da je zbog mene propao
• da ne znam da pišem
• da sam nezaposlena i dokona

i još mnogo mnogo toga što sama o sebi nisam ni znala. Kao da živim neki paralelni život. Jedan u realnosti a jedan neki izmišljeni na redditu pod heštagom ćao svima…

Da budem iskrena, meni je komično i ako je teška patologija, i znam da nije baš etički smejati se obolelim ljudima, ali meni zaista jeste smešno i nemam problem da to otvoreno priznam.

Opsesija prerušena u hejt

Italijanski prozori i balkoni

Kakve sad veze imaju prozori i balkoni u Italiji sa ovim o čemu pišem, pitate se?

Evo odmah ću vam objasniti.

Živeći i često boraveći u Italiji, pogotovo na jugu zemlje, usvojila sam jednu predivnu naviku. Ako ste bili u italiji, sigurno ste primetili opran veš koji se suši na prozorima i balkonima? E, to i ja radim. Iznosim na svetlost dana ono što se krije u senkama digitalnog prostora, kao taj šareni veš. Na sunce, da ga svi vide…jer zašto kriti.

Pa da počnemo:

Moram malo da vas uvedem u priču. Osobe o kojima se ovde piše smo: moj partner, njegova deca,  bivša supruga mog partnera i ja.

Osobe koje sve ovo pišu su totalni anonimusi sa interneta koji opsesivno prate život i profil bivše supruge mog partnera, a samim tim i njegov život nakon razvoda pa i moj jer…tako to valjda ide.

Napominjem da sve one, a pogotovo one koje ” najviše i najbolje znaju sve o nama” tvrde da nas ne poznaju lično. Nikada nas nisu videle, nikada sa nama kafu popile nisu, ne znaju vrata na kući na koju stranu nam se otvaraju, u oči nas nikada pogledale nisu – ali…hej…pa valjda one znaju bolje od nas samih kakvi su naši odnosi, gde i skim živimo, i ostalo njima iz meni nepoznatih razloga – veoma bitno.

Takođe, napominjem da zamagljeni delovi na screenshotovima sadrže imena i trećih osoba, koje ukoliko žele, i same mogu pisati ili oglašavati se po tom pitanju , ali isto tako korisnička imena osoba koje ” sve znaju” sa namerom ostavljam vidljivim jer ukoliko nemaju problem da pišu sve što pišu, ni ja ne vidim potrebu da im krijem digitalne identitete.

i da bude lakše za razumeti * Leposava * je moje korisničko ime na mreži X ispod kojeg stoji link ka mom instagram profilu i blogu.

A na samom blogu postoji deo koji se zove Impressum gde se nalaze moji lični podaci, jer ja nemam potrebu da se krijem iza pseudonima.

Pa da istresem taj veš i iznesem na sunce…

Evolucija ogovaranja: Od trača do konstrukcije

Ogovaranje je oduvek bilo prisutno.
Ali ovde više ne govorimo o traču.

Ovo je sledeći nivo:
sistematsko građenje paralelne verzije nečijeg života.

U tim redovima ne postoji stvarna informacija.
Postoji projekcija.

Ne postoji interesovanje.
Postoji opsesija.

Dokumentacija apsurda

Odlučila sam da deo tog sadržaja iznesem na svetlo.

Ne iz potrebe da reagujem već da dokumentujem.

Ovo nisu „kritike“.
Ovo nisu „različita mišljenja“.

Ovo su narativi ljudi koji su, u nedostatku sopstvenog sadržaja, odlučili da proizvode tuđi.

I tu dolazimo do ključnog trenutka:

Kada neko provodi vreme analizirajući nečiji odnos, porodicu i svakodnevicu, bez ikakvog realnog uvida,  on ne govori o toj osobi.

On govori o sopstvenoj potrebi da učestvuje u nečemu što prevazilazi njegov sopstveni život.

Ne moraš da budeš psiholog da bi video obrazac.

To su ljudi koji:

• imaju višak vremena
• manjak fokusa na sopstveni život
• i potrebu da budu deo nečega

Pa makar to bilo i tuđe.

Jer lakše je analizirati mene ili nekog drugog, nego postaviti sebi pitanje ” Šta ja da radim sa sopstvenim životom”

Digitalna higijena: Lekcija koju većina ignoriše

Evo jedne jednostavne istine koju mnogi ne vole:

Ne moraš da odgovoriš na svaku glupost.
Ali možeš da odlučiš šta ćeš sa njom.

Ja sam odlučila da: ne ćutim, ne objašnjavam se nego da pokažem.

Kao onaj veš sa početka priče. Istresla sam ga i okačila, Neka se vidi. Neka prolaznici gledaju, neka procene sami.

Istina nikada ne traži da je braniš, samo traži da je ne skrivaš.