Sprega crkve i vlasti u Srbiji

U zemlji gde se svaki slobodan glas meri takoreći, težinom pendreka, tišina koja dopire sa Andrićevog venca je očekivana. Međutim, tišina koja dolazi iz Patrijaršije ima vonj razočarenja i izdaje. SPC i vlast danas čine simbiozu u kojoj se duhovnost svela na valute a narod na grešnu gomilu nazvanu ” ruljom”

Dok su se nekada Patrijarsi prepoznavali po jednom paru iznošenih cipela i hodu na čelu kolone sa svojim narodom “da se ne bi desilo nešto neugodno” današnji crkveni velikodostojnici se prepoznaju po zatamnjenim staklima luksuznih automobila i ugovorima o gradnji poslovno stambenih kompleksa.

Patrijarh Pavle vs Porfirije: od askeze do ” profitija”

Poređenje koje najviše boli vrh današnje crkve, jeste ono sa Patrijarhom Pavlom. On nije bio “moderni menadžer” niti ” faktor stabilnosti” za režim. On je bio Čovek koji je 1996 stao ispred kordona da bi zaštitio decu.

Danas se studenti nazivaju ruljom a građani skoro pa zločincima, grešnicima sigurno, i to samo zato što traže pravdu. Aktuelni patrijarh Porfirije nudi uopštene fraze o ljubavi, zajedništvu i slozi ( koliko sam ja razumela verovatno između crkve i vlasti ) jer dok se studenti i narod premlaćuju, gaze automobilima i stradaju na razne načine, istovremeno crkva prima milione iz tekuće budžetske rezerve.

Novi biznis model: 10 kvadrata važniji od 10 Božijih zapovesti

Činjenice su neumoljive.

Dok narod jedva sastavlja kraj sa krajem, leči se SMS porukama, SPC i vlast sarađuju na projektima koji ostavljaju bez daha svakog investitora. Projekti (samo u Beogradu, a da ne pričam o ostatku Srbije) poput “Dorćol centra” ili luksuznih stanova na Senjaku, gde cene dostižu i do 13 000 eura po kvadratu, svedoče o novom prioritetu crkve ( da ne kažem novoj zapovesti) -profitu.

Budžetska rezerva: Desetine miliona evra se godišnje “ulivaju” u crkvu pod maskom obnove, dok škole i bolnice vape za osnovnim sredstvima kao što su taoalet papir i sapun

Donacije: Ktitorstvo je postalo način da ” kontroverzni biznismeni” i vlasnici kockarnica operu svoje biografije ( čitaj grehe i nepočinstva) Crkva prihvata novac ne postavljajući pitanja o njegovom poreklu pretvarajući hramove u spomenike kapitalu a ne veri.

Ćutanje na represiju: Ko je ovde zapravo “rulja” ?

Kada policija brutalno premlaćuje građane, crkva koja ćuti postaje saučesnik.

Nazivati narod koji se buni protiv nepravde ” ruljom” je uvreda za svakog vernika koji u crkvi traži utočište od zemaljske tiranije. Ako je vrh SPC izabrao da bude uz pendrek a ne uz ranu, onda se postavlja pitanje- kome se oni zapravo mole?

Duh Sveti nije u budžetskim stavkama niti u luksuznim kvadratima Dorćola, on je tamo gde je bio Patrijarh Pavle u narodu.

Današnji vrh crkve, deluje mi po ugledu na vlast, kao da zaboravlja da zapravo crkvu i državu čini narod. Možda baš ta ” rulja” kako nas Preosvećeni Vladika Valjevski Isihije Rogić nazva neki dan na praznik Vaskrsenja Hristovog. Ako SPC nastavi sa ovakvim narativima, rizikuje da ostane u velelepnim hramovima koji su prazni jer iz njih proteruje upravo one zbog kojih crkva i postoji.

Ne osuđujem, da budemo načisto, jer nije moje da osuđujem, ali jeste moje da primećujem. A primetila sam da bi Episkopu Valjevskom Isihiju možda bilo bolje da je se (u skladu sa svojim monaškim imenom Isihije – što znači molitvena tišina) u tišini pomolio za taj isti narod, nego što je izrekao loše napamet naučen tekst uz uvrede na račun onih koji traže pravdu i odgovornost za nepočinstva ove vlasti. Ali tu smo gde smo, ljudski je grešiti jel…pa obzirom na to da su i crkveni velikodostojnici ljudi, izvodi se logičan zaključak da greške ili gresi ni njih ne zaobilaze.

Božije je da oprašta.

Mi smo samo ” rulja” ali ima nas gomila…