Kako su ime i fotografija mog deteta zloupotrebljeni na internetu

Zloupotreba fotografija dece na internetu nije nešto što se dešava nekome drugom – i moje dete je to doživelo.

Jednog dana, pre dve godine, pozvala me je moja tada petnaestogodišnja ćerka i rekla:

„Mama, nemoj da “odlepiš”, ali neko je otvorio lažan profil na Instagramu koristeći moje ime i moju profilnu sliku, i stavio link ka OnlyFans profilu.“

U trenutku sam zanemela. U stomaku mi se kovitlali šok, neverica, strah, bes i tuga dok sam je slušala.

“Zvala sam odmah sve svoje prijatelje da prijave profil, uradi i ti isto, evo sada ću ti poslati “ poslala mi je link. Kada sam otvorila taj nalog, ugledala sam svoje dete na profilnoj fotografiji, slično korisničko ime kao na njenom pravom profilu, i story na engleskom:

„Ako želiš da vidiš kako ja volim da… uđi na link.“

Trebalo mi je vreme da smognem snage da uđem na ponuđen link koji obećava eksplicitni pornografski sadržaj navodno, moje ćerke. Kliknula sam i ako su mi drhtale ruke. Otvorio se OnlyFans profil sa imenom moje ćerke, njenom slikom, a iza fotografija sa gomilom seksualnih pomagala. U tom trenutku osetila sam obamrlost, mučninu i vrtoglavicu.

Ali znala sam da ne smem sad da stanem.

Na profilu su bili blurovani video snimci neke odrasle žene ogromnih silikonskih grudi – očigledno ne moje dete – ali da bi se sadržaj video potpuno čisto, tražila se pretplata. Odmah mi je bilo jasno: ime i fotografija moje ćerke bile su samo mamac za pornografski sadržaj.

Istražila sam profil. Postojao je od januara 2021. godine. Nisam gubila vreme – pozvala sam Službu za visokotehnološki kriminal (VTK), poslala sve dokaze, linkove i snimke ekrana. U roku od dva sata Instagram profil je ugašen, što zbog brojnih prijava instagramu što zbog reakcije VTK službe a OnlyFans nalog uklonjen  je isto veče.

Osećanja i pitanja

Kao roditelj, pitala sam se da li sam i šta sam mogla više da uradim da je zaštitim. Profil joj je bio privatan, objave mogu da vide samo pratioci…i sve to nije bilo dovoljno da se ne desi zloupotreba njene fotografije i imena.

A opet  istovremeno sam bila ponosna: moj način vaspitanja, otvoreni razgovori o svemu i svačemu bez straha, stida i tabua, doveli su do toga da mi ćerka odmah kaže šta se dešava – bez skrivanja, stida ili straha od osude.

Niko nikada nije potpuno bezbedan na internetu

Nemojmo se zavaravati – niko nije u potpunosti zaštićen na internetu. Bilo čije ime i fotografija mogu biti zloupotrebljeni. Nije važno da li ste poznati ili anonimni, dete ili odrasla osoba – rizik postoji i jednak je za sve.

Nekako prenebregnemo činjenicu da digitalni svet nosi isti broj opasnosti kao i realni svet, jedina razlika je u tome što mi toga često nismo svesni i ne učimo ni mi kako da se zaštitimo i izbegnemo opasnost, a ne učimo ni decu. Jedno je sigurno: u vremenu u kom živimo, decu pored onog osnovnog – kako se prelazi ulica – trebamo učiti i kako da se zaštite na internetu.Zloupotreba fotografija dece na internetu je nešto što može bilo čijem detetu da se desi.

Razgovor i edukacija su ključ

Naša deca treba da znaju:

• da zloupotreba njihovog imena ili fotografije nije njihova krivica;

• da o to moraju odmah da kažu roditeljima, starateljima ili osobi od poverenja;

• da postoje koraci koji se mogu preduzeti i da nisu sami u tome.

Moramo ih učiti kako da reaguju: da ne paniče, da ne kriju, već da odmah obaveste odrasle i prijave slučaj. Na isti način i mi odrasli treba da znamo kome se obratiti, kako prijaviti i sačuvati dokaze – jer svaka minuta je bitna.

Kako prevazići osećaj stida i sramote

Najopasniji neprijatelj u ovakvim situacijama nije samo onaj ko zloupotrebljava tuđe ime i lik, već i osećaj stida i sramote koji žrtvu parališe.

A istina je – nismo krivi. Krivci su oni koji zloupotrebljavaju, manipulišu i pokušavaju da profitiraju na tuđem identitetu.

Razgovor, podrška i saznanje da nismo sami pomažu da taj osećaj olakšamo i da se fokusiramo na ono što možemo da uradimo: zaštitimo svoje ime, svoju decu i druge koji prolaze kroz slično iskustvo.

Ovaj događaj me je naučio da otvorenost i poverenje sa decom nemaju cenu. Da je najjače oružje protiv zloupotreba na internetu – znanje, razgovor i spremnost da reagujemo odmah.

Ne možemo sprečiti da se internet koristi i zloupotrebljava na pogrešne načine. Ali možemo sprečiti da nas strah i sramota ućutkaju. A to je već ogromna pobeda

I ovo je nešto o čemu treba govoriti javno, otvoreno, glasno i jasno.

Ovo moje iskustvo je samo jedno u moru drugih – što su mi i iz službe za VTK potvrdili. Svakodnevno im stižu gomile prijava o zloupotrebama fotografija dece na intermetu, i zato moramo biti bez stida i straha. Prijavite, govorite otvoreno, obratite se raznim službama i platformama za zaštitu dece na internetu, jedna od njih je i Fondacija – Bezbednost dece na internetuniste sami, niste jedini, nemojte se skrivati i nemojte kriti, ne treba da vas bude strah niti treba da se stidite.

Strah i stid su rezervisani za krivce i počinioce zlodela kada se javno razotkriju a ne za žrtve. Za one nad kojima je delo počinjeno za njih su rezervisani snaga, podrška i pomoć.

Pročitajte i tekst:

Deca kao roba u svetu influensera: Gde je linija?