Promenite svet iz fotelje

Budite se svako jutro nezadovoljni? Nemate posao, novac, ljubav? Deca su nepodnošljiva, starci još gori? Brinete zbog prošlosti, plaši vas budućnost?

Umorni ste i konstantno pod stresom? Stanje u društvu je nezadovoljavajuće? Ekonomska kriza je svuda? Toliko je gladnih, golih, bosih, bolesnih i unesrećenih svuda oko vas? Osećate da morate nešto da učinite… ali šta? Želite da date svoj doprinos, biti od koristi, pomoći nekome… ali kako?

Mi nudimo rešenje: PROMENITE SVET IZ FOTELJE! Da, da, dobro ste pročitali, promenite svet iz fotelje!!!!

Umesto da trošite svoje vreme i da uložite trud da prepakujete garderobu i obuću koja vam više nije potrebna (vašu, dečiju, partnerovu, strininu, svastikinu… ah koliko toga ima, od same pomisli diže vam se kosa na glavi) i odnesete je u Crveni krst (ko će sad još da pere, pegla i pakuje u kartonske kutije… znate li vi koliko košta struja, a i taj Crveni krst, niko i ne zna gde su mu kancelarije a i koje mu je radno vreme) ili da sad tražite nekoga kome je to potrebno (glupo je pitati nekoga treba li mu pomoć, može da se uvredi), sve to možete obaviti uz mnogo manje truda, samo jednim klikom.

Zašto biste obilazili bolesne (nije to baš uvek prijatan prizor, a možete se, ne daj Bože, zaraziti, ko zna od čega zapravo boluje) kada možete svoje saosećanje pokazati samo jednim klikom.

Zašto biste odvajali hranu, u posebne posude, koja vam je preostala (jer su vam ukućani “besni” i neće da jedu tri dana isto jelo, a narod gladuje) pa se onda trudili da tu istu hranu odnesete nekome ko bi bio zahvalan na tom obroku, ili da je ostavljate negde gde bi onaj kome treba mogao da je uzme (kada u vašem gradu ili selu gde živite nema predviđenog mesta za tako nešto), ili sad da zovete komšinicu na ručak (onu staru baku, penzionerku, sa malom penzijom i još manjom snagom da kuva, ili onog dedu što mu je prošle godine umrla žena pa je ostao sam i tužan, ili onu decu o kojima niko ne vodi računa), zašto biste izlazili po ovom nevremenu sad iz kuće da hranite mačke i pse lutalice, kada sve to možete da obavite jednim klikom.

Zašto biste pokretali žive inicijative da se promeni ono što vam smeta u vašem gradu ili selu, habali obuću obilazeći razne institucije (u kojima vas niko ne zarezuje i potpuno vas ignorišu, ostavljajući vas da čekate do iznemoglosti po hodnicima, ispred šaltera a lakše će slon proći kroz iglene uši nego što ćete vi doći do čelnika tih institucija) kada i to možete samo jednim klikom.

Zašto biste se okupljali na ulicama (jer ne možete regularnim putem da se izborite za svoja prava i niko neće da čuje vaš glas, pa morate da kupite megafon) kada i to možete jednim klikom.

Zašto biste vi napuštali udobnost svog (ne baš toliko) toplog doma (skupa struja, gas ogrev) i pomagali komšiji da pogura auto, zašto biste zastali da pomognete nekome na ulici kome je ispala kesa sa jabukama, zašto biste nekome pridržali vrata da uđe a pogotovo da izađe iz prodavnice sa kesama u rukama, zašto biste obilazili decu u sirotištima i nosili im igračke koje su vaša deca ili vi prerasli, zašto biste poklanjali knjige bibliotekama ili udaljenim seoskim školama koje imaju po kusur đaka, zašto biste uopšte mrdali iz svoje fotelje kada ne morate?

Mi nudimo rešenje: Promenite svet iz fotelje!

Smestite se udobno, ulogujte se na bilo koju društvenu mrežu i potražite ono što se toga dana servira. Našli? (to može biti bilo koja priča, možda neko bolesno dete kome treba novac za operaciju (ne… ne, nećete otići do prve pošte ili banke i uplatiti ma koju sumu na priloženi tekući račun… polako, saznaćete) možda je to priča o nekoj porodici koja je ostala bez doma iz nekih, nije bitno kojih razloga (ma, ne… nećete im ustupiti kuću u vašem selu u kojoj niko ne živi a vi daj Bože da odete tamo jednom godišnje) može to biti priča o nekoj deci iz nekog tamo zabačenog sela u Srbiji do kojeg jedva i da ima puta (ma, ne… nećete im poslati poklon paket, da se makar malo obraduju) može to biti priča o nekome kome hitno treba krv za operaciju i to je baš pukim slučajem vaša krvna grupa (ma… kakvi, šta je vama, pa niste valjda pomislili da treba da date krv) može to biti priča o nekoj ustanovi od značaja u vašem ili tuđem gradu koja je u očajnim uslovima (ne… pa šta vi tu možete… sigurno nećete za dzabe da im gletujete, krečite ili farbate stolariju bar…) može to biti priča o ljudima koji su izgubili dobar deo svog imetka u prethodnim elementarnim nepogodama (ne… nećete otići tamo i odnijeti im hranu, pića vodu, garderobu, ćebad i slično) može to biti bilo koja priča, o bilo kome koga je pritisla bilo koja nevolja (ne možete vi sad pomoći svima unesrećenima… ili možda možete) Vi samo nađite priču ili više njih i delajte a da ne mrdnete gluteus.

Kako pitate se? Jednostavno. Jednim klikom na Share ispod priče. Ha, jednostavno zar ne? Uz to, naravno, kome nije teško može i komentar da stavi ili pridoda još nešto, recimo poziv i drugima da dele. I eto ga. Već se osećate bolje. Zar ne? Učinili ste dovoljno, a niste mrdnuli gluteus sa fotelje, samo prstiće na rukama. Podelili ste sliku, apel za pomoć…(doduse, to jeste poziv u pomoć konkretnu ali vi ste doprineli mnogo. Podelili ste i neko će to da vidi, podeli da još neko vidi, i tako uz mnogo deljenja možda će neko i da pomogne. Tako to ide… mirna vam je savest.)

Osećate se fantastično, menjate svet iz fotelje. Bitni ste, korisni, neko bi trebalo da vam je zahvalan na tome.

E sad, lepo ručajte i bacite u kantu ostatke hrane zajedno sa pepelom i opuscima od cigareta, i ostalim pa sve to lepo, a i onu garderobu i obuću što vam skuplja prašinu, bacite u kontejner. Tu kod kontejnera mrko pogledajte bosonogog musavka koji prebira po bačenim kesama. Usput prođite pored komšije koji se muči da upali auto, nemojte mu se ni javiti, i onako vas mrzi, sutnite psa lutalicu što vam je prišao, okrenite glavu na drugu stranu kada sretnete onog tužnog dedu što mu je umrla žena prošle godine a deca se razbezala po belom svetu, ko još voli da gleda tugu, prođite mirno i bez zadržavanja pored stare bake koja je krenula na pijac a jedva hoda, sedite ponovo u fotelju, nađite još koju priču, podelite.

Lezite, spavajte, sanjajte. Može biti da ćete sanjati ovaj san:

Prolazite pored reke, vidite čoveka u vodi kako se davi, viče i moli za pomoć… a vi… gledate. Aha, čovek se davi, moram mu pomoći… okrećete se oko sebe, vidite još par njih stoji na obali i ćaska. Prilazite im i kažete im: Eno čoveka, tamo u reci, davi se. Deli dalje, možda mu neko pomogne. Razilazite se, svako na svoju stranu i delite priču dalje, a čovek… pa… isplovio je na površinu treći put.

Budite se, ne obraćajte pažnju na takve snove, to su gluposti…

Sedite ponovo u fotelju i nađite još koju priču za deljenje.

Tanja Glišić