Mongolski pisac koji nas vodi kroz introspekciju

Na ovogodišnjem Međunarodnom sajmu knjiga u Beogradu, Gun Ajurzana, jedan od najpoznatijih savremenih mongolskih pisaca, predstavio je svoj roman Legenda o šamanu, koji se već smatra ključnim delom u njegovom opusu. Imala sam čast da razgovaram s njim o njegovom stvaralaštvu, pristupu pisanju, kao i o unutrašnjem svetu njegovih likova i misteriji šamanizma koja ga je oblikovala.

Pisac introspekcije i unutarnjih sukoba

Ajurzana je stekao slavu kao autor čiji su likovi duboko introspektivni, često suočeni s unutrašnjim borbama i sukobima sa sopstvenim identitetom. Na pitanje da li njegova inspiracija dolazi iz unutrašnjih refleksija ili iz posmatranja drugih, Ajurzana odgovara jednostavno: „Ja nikada ne planiram šta ću da pišem. Inspiracija mi dolazi naizgled sama od sebe i jednostavno pišem.“ Ovaj intuitivni pristup pisanju dozvoljava mu da istražuje složene emocije i egzistencijalne dileme svojih likova, koji su istovremeno univerzalni i posebni, a čitaocima nude dublje razumevanje ljudske prirode.

Likovi između stvarnosti i fikcije

Ajurzana je takođe otkrio da su njegovi likovi često inspirisani stvarnim osobama, ali ih fikcija oblikuje i nadograđuje. Na pitanje koliko su likovi u njegovim delima stvarni, odgovorio je da je „oko 25-35% stvarno“, dok je ostatak plod njegove mašte. Ova kombinacija stvarnog i izmišljenog daje njegovim pričama autentičnost, dok njegove maštovite nadogradnje uvode elemente koji preispituju granice stvarnosti i fikcije.

Put prema šamanizmu i prelomni trenutak

Govoreći o prelomnom trenutku u svom životu koji mu je promenio pogled na svet, Ajurzana se prisetio događaja koji je prethodio pisanju romana Legenda o šamanu. Bilo je to iskustvo koje ga je uverilo u moć i istinitost šamanizma – tradicije koja duboko prožima mongolski narod i kulturu. Ajurzana kaže da je tek nakon ovog romana, iako iza sebe već ima mnoga dela, istinski postao pisac, vođen novim duhovnim razumevanjem sveta.

Gun Ajurzana je ranije napisao i dela kao što su Izvan neba i Vratiti se na jug, koja su takođe istraživala unutrašnje konflikte i suštinu ljudskog postojanja, ali je upravo kroz Legenda o šamanu uspeo da spoji ličnu veru i literaturu. Taj roman ga je odveo korak dalje u razumevanju i predstavljanju drevnih šamanskih tradicija, koje postaju most između stvarnog i duhovnog, prošlosti i sadašnjosti.

U vremenu kada pisci često traže inspiraciju u spoljašnjem svetu, Gun Ajurzana svoj fokus usmerava na unutrašnje svetove, introspekciju i misterije ljudske psihe. Njegova dela, kroz dublje istraživanje šamanizma i introspektivnog putovanja, postaju svedočanstvo univerzalnosti ljudske potrage za smislom. Na Sajmu knjiga u Beogradu, Ajurzana je pokazao da je istinski majstor reči i misli, ali i vođa kroz duhovno nasleđe njegovog naroda, pozivajući čitaoce da zajedno s njegovim likovima otkriju neispričane priče i skrivena značenja koja oblikuju čoveka i svet oko njega.

Šamanizam: Povezanost sa prirodom i svetovima svetla i tame

Nakon zvaničnog intervjua s Gunom Ajurzanom, nastavili smo razgovor u opuštenijem tonu, razgovor za koji ću dugo biti zahvalna. Oduvek sam želela saznati više o šamanizmu, o kojem sam do tada znala vrlo malo, i jedinstvena prilika da razgovaram sa nekim kao što je Gun Ajurzana bila je prilika da zavirim u svet magije i mistike. Priznala sam mu kako mi je šamanizam potpuno stran pojam, na šta se on zagonetno osmehnuo i počeo priču o jednom od najstarijih oblika duhovnosti na svetu.

Gun mi je ispričao da šamanizam postoji od kada postoji i čovek, duboko povezan sa zakonima prirode. “Šamani veruju da postoje dva sveta: svet svetla i svet tame, i da duhovi naseljavaju oba sveta,” objasnio je. Većina tih duhova ostaje u svom svetu, ali postoje retki duhovi koji prelaze granice i koji ponekad biraju čoveka za svog posrednika – tada on postaje šaman. Šamani tako postaju most između ljudskog i duhovnog sveta, oličenje veze između prirode i čovečanstva.

Povezanost s prirodom i putovanje kroz svetove

Jedan od ključnih aspekata šamanizma je duboko poštovanje prema prirodi i njenim zakonima. “Za šamane vreme gotovo da ne postoji, jer prošlost i budućnost su deo jedinstvene stvarnosti koju oni mogu intuitivno sagledati,” rekao je. Dobro i zlo nisu apsolutne kategorije – ono što je u skladu sa prirodom je ispravno, dok je sve protiv prirode zlo. U šamanskom sistemu vrednosti, ako si gladan i ubiješ životinju da bi preživeo, to je prirodan čin – i isto tako, prirodno je da i tebe ubije gladna životinja, ali je prirodno i da se braniš i odbraniš od nje.

Gun je kroz priču istakao da šamani komuniciraju s duhovima prirode, tražeći njihove savete i intervencije kroz rituale, trans, ples i pevanje. Priroda za šamane ima svoju dušu, a svaki njen deo – bilo da je to drvo, reka ili životinja – ima svoj duh. Za šamane, sve je povezano i sve čini deo jednog večnog ciklusa ponovnog rođenja i harmonije.

Lični utisak i preporuka za čitanje

Kada mi je poklonio primerak svog romana Legenda o šamanu, osećala sam duboku zahvalnost i istinsku radoznalost da otkrijem svet koji opisuje, svet prepun simbolike i drevne mudrosti. Ovaj razgovor me je inspirisao da istražim šamanizam ne samo kroz literaturu, već i kao jednu drevnu filozofiju i način razumevanja sveta.

Gun Ajurzana kroz svoje pisanje povezuje prošlost i sadašnjost, otvarajući vrata drevnim verovanjima koja i danas nose snagu. Njegova priča o šamanizmu i svetu svetla i tame nije samo priča o nekoj dalekoj zemlji, već univerzalna poruka o harmoniji i poštovanju prirode, koja živi i danas u pričama poput ove.

Roman Legenda o šamanu koji stiže iz izdavačke kuće Logos i sa ruskog jezika ga je prevela Ljudmila Joksimović je prvi roman u mongolskoj književnosti koji govori o šamanizmu i šamanima. Objavljen je u Mongoliji 2010 godine i dobio je nacionlnu nagradu ” Zlatno pero”

Roman govori o životu i običajima Burjata, jednog od mnogih naroda koji danas žive na teritoriji Rusije. Većina Burjata ispoveda budizam, međutim postoji mala grupa stanovnika koji su stali sledbenici šamanizma. Tradicija koja polako iščezava, boravak na ostrvu Oljhon na Bajkalskom jezeru i blizak susret sa dubinama Burjatskog šamanizma i njegove kulture, nadahnule su pisca da napiše ovaj roman.

A ja sam počela da ga čitam i utisak je: malo je reći da sam oduševljena

Tanja Glišić