Održivi način života se često predstavlja kao nešto zahtevno, skupo i teško primenljivo u svakodnevici. Međutim, realnost je potpuno drugačija. U svojoj suštini, održiv život se zasniva na racionalnijem korišćenju resursa, što direktno utiče i na lične finansije.

U Srbiji, kao i u većem delu Evrope, prosečna količina otpada po stanovniku meri se stotinama kilograma godišnje. Iza te brojke krije se svakodnevica: hrana koja se baca, stvari koje se kupuju bez potrebe i proizvodi koji se brzo zamenjuju novima.

Zato održivi način života nije samo pitanje ekologije. To je i pitanje kućnog budžeta, navika i dugoročne finansijske stabilnosti.

Važno je naglasiti da nije potrebno odmah težiti takozvanom “zero waste” načinu života. Takav pristup može biti iscrpljujuć i često obeshrabruje na samom početku. Mnogo je važnije praviti male, dosledne promene koje će vremenom postati deo svakodnevice.

Kako održivi način života utiče na štednju

Veza između održivog načina života i štednje je jednostavna:
što manje rasipamo, manje trošimo.

Najveći finansijski gubici često dolaze iz svakodnevnih, naizgled sitnih odluka:

kupovina hrane koja se ne iskoristi
impulsivne kupovine
česta zamena nekvalitetnih proizvoda

Promenom ovih navika moguće je istovremeno smanjiti količinu otpada i značajno rasteretiti budžet.

10 konkretnih saveta za održivi način života i štednju

1. Koristite ceger umesto plastičnih kesa

Nošenje cegera je jednostavna navika koja dugoročno smanjuje troškove i količinu otpada. Iako plastične kese deluju jeftino, njihova učestala kupovina stvara nepotreban izdatak. A ako ih baš i imate previše, nađite im namenu kao što je ponovna upotreba kroz korišćenje umesto kesa za smeće. I eto malog ali svakodnevnog pomaka ka održivom načinu života koji će vam uštedeti neki dinar u novčaniku.

2. Planirajte kupovinu hrane

Pre odlaska u prodavnicu, proverite šta već imate kod kuće i napravite kratak spisak. Ova navika sprečava duple kupovine i smanjuje bacanje hrane. Ono što već imate iskoristite odmah za spremanje obroka za taj dan, pa tek onda prodavnica ili pijaca. Ako tako postupite, vrlo brzo ćete shvatiti da vam makar četvrtina od onoga što ste zamišljali da kupite neće trebati, barem ne ove nedelje pri nabavci.

3. Smanjite impulsivne kupovine

Jedno od najefikasnijih pravila je odlaganje kupovine za 24 sata. Ako vam proizvod i dalje bude potreban sutradan, kupovina ima smisla. U suprotnom, izbegli ste nepotreban trošak. Popusti u prodavnicama ili kako su ih nazvali ” Akcije” su dizajnirane tako da zapravo trošiš više. Nije ušteda ako kupiš nešto što ti ne treba samo zato jer je na popustu. Sledeći put kada te snižena cena navede da staviš neki proizvod u korpu, zapitaj se: Da li bih ovo kupila i da nije na sniženju? ako je odgovor – Ne- vrati ga na policu, ne treba ti.

4. Iskoristite ostatke hrane

Ostaci hrane ne moraju biti otpad. Uz malo planiranja, mogu postati novi obrok. Time se direktno štedi novac i smanjuje količina otpada. Recikliraj hranu. Ostalo ti je pire krompira od jučerašnjeg ručka? Napravi krokete od krompira. Ostalo ti je starog hleba? Napravi prženice. Ostalo ti je malo mesa i povrća? Napuni tortilju i imaš savršenu većeru. Budi kreativna, ne bacaj hranu. Ako ovo budeš radila svaki put kada ti ostane ručak od juče, primetićeš malu ali bitnu uštedu u svom budžetu.

5. Svaka stvar ima još jedan život (ako zastaneš na sekund)

Pre nego što nešto baciš, zastani na sekund. Skoro sve se može ponovo upotrebiti. Tegla može postati čaša ili vaza ili posuda za odlaganje hrane u frižider. Stara majica može postati krpa za brisanje prašine ili poda. Ambalaža ili plastične kutije od sladoleda već tradicionalno postaju posude u kojima se na Balkanu drži sarma. Šalim se, ali definitivno su savršene za odlaganje hrane u frižider. Ne bacajte, upotrebite ponovo, na taj način nema potrebe da kupujete one plastične posude sa poklopcima. I opet, eto mikro uštede za tvoj budžet.

6. Popravljajte i prepravljajte umesto da bacate

Manji kvarovi na kućnim predmetima često se mogu lako rešiti. Popravka produžava vek trajanja stvari i odlaže potrebu za novom kupovinom. A o prepravci odeće da i ne govorim. Uz malo kreativnosti ona zimska jakna koja vam je dosadila vrlo lako može postati prsluk koji ćete sa zadovoljstvom nositi još koju prelaznu sezonu. Osvežite teksas jaknu tako što ćete našiti komad platna ili biserčiće, dugmiće…od duge dosadne haljine može da nastane kratka lepršava, od pantalona koje su vam dosadile nastaju bermude ili šorts. Na ovaj način em ćete nositi nešto unikatno, em ćete – pogađate- napraviti uštedu u budžetu.

7. Kuvajte kod kuće

Obroci pripremljeni kod kuće su gotovo uvek jeftiniji od gotove hrane ili dostave. Osim finansijske uštede, smanjuje se i količina ambalažnog otpada. A da ne govorim o tome da je hrana pripremljena kod kuće ukusnija i znaš šta jedeš. Na posao uvek nosite hranu pripremljenu kod kuće. Neku pitu, kolač, možda baš onu tortilju koju ste napunili ostacima mesa i povrća. Verujte, ako ovo budete radili mesec dana, svakoga dana kada idete na posao, primetićete značajniju uštedu u svom budžetu. Ni svesni nismo koliko novca trošimo mesečno ako kupujemo hranu na poslu, a za tim zaista nema potrebe.

Slow Food: Povratak ukusu- prirodi i odgovornosti

8. Kupujte kvalitetnije proizvode

Kvalitetniji proizvodi obično traju duže, što znači ređu zamenu i manju ukupnu potrošnju. Dugoročno, ovo je isplativiji izbor. Jer jeftino ne znači uvek i kvalitetno, ali takođe ni skupo ne garantuje uvek kvalitet. Napravite negde balans. Stvari koje traju duže, kupuju se ređe. A to na kraju znači manje otpada i manje troškova.

9. Kupujte sezonske i lokalne namirnice

Sezonska hrana je često povoljnija i dostupna bez dodatne ambalaže. Osim finansijske koristi, ovakav izbor podržava i lokalnu proizvodnju. Cene voća i povrća kada im nije sezona mogu biti i do 3 puta skuplje van sezone. Iskreno, meni je uvek, osim što je neopravdano skupo, i veoma upitnog kvaliteta. Ako nemate mogućnosti da uzgajate svoje voće i povrće, kupujte od lokalaca. Na taj način pomažete onu ” živu ekonomiju” kako je ja zovem. Mleko, jaja, sir, voće i povrće, meso, kupujte direktno od proizvođača kada god imate priliku. Ja uvek više volim da jedem domaće nego ono serijski iz trgovinskog lanca.

10. Najvažnija promena nije u stvarima nego u razmišljanju

Onog trenutka kada počneš da razmišljaš: “Kako ovo mogu bolje da iskoristim?” počinješ automatski da trošiš manje, bacaš manje i planiraš bolje. Razmišljanje o tome kako nešto može ponovo da se iskoristi podstiče kreativnost, smanjuje potrebu za kupovinom i direktno utiče na smanjenje otpada

Zašto nije potrebno težiti savršenstvu

Jedna od najvećih prepreka održivom načinu života jeste uverenje da sve mora da se promeni odjednom. U praksi, takav pristup retko daje rezultate.

Mnogo je važnije uvesti jednu po jednu naviku i postepeno graditi održiviji način života. Čak i male promene, ako su dosledne, imaju dugoročni efekat. Ceger umesto kese, staklena flašica za vodu ili termos ili jedna plastična umesto da svaki put kupujemo vodu i bacamo plastične flaše – može vam se činiti kao malo i nevažno, ali verujte – nije tako.

Održivi način života ne znači odricanje, već bolje upravljanje onim što već imamo.