Kada na našim prostorima kažete rodbini i prijateljima da pokrećete sopstveni biznis, umesto aplauza i prvih porudžbina najčešće dobijete jedno pitanje. Ono glasi: „A hoće li biti neki popust za nas?“. Često se suočavate i sa onim prećutnim očekivanjem da je od sada sve što radite za njih potpuno besplatno.

Dok ste radile za strance, lokalne gazde ili velike korporacije, tetke, strine, kume i drugarice su uredno plaćale drugima punu cenu za željene proizvode ili usluge. Bez reči su davale novac za nokte, torte, knjigovodstvo ili sajtove drugima. Ali, onog trenutka kada na papiru piše vaše ime, vaša stručnost u očima najbližih magično gubi vrednost. Odjednom, vaš rad postaje običan hobi, a vaš biznis zajedničko vlasništvo.

Ovaj fenomen „prijateljskog parazitiranja“ zaslužuje posebnu pažnju. Zašto je to tako i kako preživeti ovaj balkanski sindrom?

Mentalitet „Naši smo, nećemo valjda da naplaćujemo“

Na našim prostorima granica između privatnog i poslovnog života skoro da ne postoji. Ako drugarici iz detinjstva naplatite uslugu, rizikujete da vas proglase „uobraženom“ ili „pohlepnom“. Najbliži se u razgovoru najčešće vode trima poznatim balkanskim mantrama:

„Tebi je to pet minuta posla“ – Ignorišu se godine učenja zanata, neprospavane noći i uloženi novac.

„Pa ti to svakako radiš“ – vlada ideja da materijal, struja, licence i vaše vreme padaju s neba.

Zaboravlja se ono najvažnije: podrška malim biznisima se iskazuje plaćanjem pune cene, a ne traženjem popusta. Ako je neko spreman da ostavi novac u velikom stranom lancu, zašto mu je teško da plati ženi koja stvara svojom dušom?

Isti ti će platiti kremu ili haljinu ili bilo koji proizvod i uslugu bez problema po punoj ceni nekome koga ne poznaje, ali ” svome” koga poznaje neće…

Žensko preduzetništvo na Balkanu: Surova istina o kojoj žene ćute

Kako postaviti granice bez svađe na porodičnim slavljima

Postavljanje granica na Balkanu je teško, ali je neophodno za vaš mentalni sklop i bankovni račun. Možete ostati vaspitana i fina , ali morate imati jasan stav prema svom radu.

1. Prebacite komunikaciju na poslovni teren

Kada vas prijateljica pita za uslugu na kafi, reagujte profesionalno. Recite: „Super, pošalji mi zvaničan upit na poslovni mejl da vidim raspored i pošaljem ti ponudu.“ To odmah menja ton razgovora.

2. Uvedite zvaničnu politiku popusta

Umesto da improvizujete i crvenite na licu mesta, imajte spremno pravilo. Ono glasi: „Za prijatelje i porodicu imam fiksnih 10% popusta, više od toga mi matematički ugrožava poslovanje firme.“

3. Iskreno objasni troškove poslovanja

Ljudi koji nikada nisu imali firmu ne razumeju šta znači porez na dobit i repromaterijal. Kada im objasnite da vas ta „besplatna“ usluga zapravo košta čistog novca iz džepa, većina će se povući.

Pravi prijatelji i porodica koji vas iskreno vole biće vaši prvi kupci. Oni će sami insistirati da plate punu cenu jer znaju koliko truda ulažete u svoj san. Oni neće dozvoliti da zbog njih budete na gubitku.

Zato, drage preduzetnice, sledeći put kada vam neko traži „nešto nabrzinu, preko veze“, setite se važne stvari. Vaši računi ne stižu sa popustom. Vaše znanje ima cenu i vreme je da počnemo da ga cenimo, počevši od nas samih.