Vremeplov u 1921: Kako Istinski Miriše Chanel No 5

Priznajem, svaki put kada skinem teški, minimalistički stakleni čep sa bočice ovog parfema, ne radim to samo da bih ga naprskala. Radim to da bih ga pomirisala i pokrenula vremensku mašinu.

Kada prvi put prsnem ovaj miris, imam neki potpuno sulud, a tako jasan osećaj: kao da sam u sekundi zakoračila unazad čitav vek i izašla iz nečijeg starog, teškog drvenog ormara iz 1921. godine. Ormar u kome se nalazi fini, skupoceni sapun, skriven među slojevima toplih tkanina, postavljen tu samo da drži večnu svežinu i čuva garderobu od prolaznosti.

Zašto nas ovaj miris, koji prelepo miriše, toliko zbunjuje? Zašto nam je “čudan”, a opet tako neodoljivo magnetičan? Odgovor se krije u vremenu kada je nastao. Sedite udobno, pustite tihi džez i hajde da se na trenutak preselimo u Pariz između dva rata.

Pariz ludačkih dvadesetih: Miris revolucije na kaldrmi

Zamislite Pariz 1921. godine. Grad je upravo prodisao nakon užasa Prvog svetskog rata. Na ulicama se oseća glad za životom, slobodom i umetnošću. Žene skidaju teške steznike, krate kosu na odvažni bob, plešu uz džez i puše tanke cigarete u zadimljenim salonima. To je era u kojoj stvara Pikaso, vreme kada se rađa avangarda.

U tom kreativnom ludilu, jedna žena odlučuje da napravi potpunu revoluciju u bočici. Istorija moderne parfimerije se doslovno deli na vreme „pre i posle Šanela No 5“.

Pre njega, svetom parfema vladao je strogi Viktorijanski kod. Pristojne dame iz visokog društva smele su da mirišu samo na dosadu odnosno na jedan jedini cvet, poput ruže, lavande ili ljubičice. Teži, mošusni mirisi bili su rezervisani za glumice i kurtizane. Koko Šanel (Coco Chanel) se toga gnušala. Želela je miris koji ne kopira prirodu, koji nije predvidiv, već ga stvara čovek. Želela je, kako je sama rekla, „ženski parfem koji miriše na ženu“.

Greška u laboratoriji koja je mirisala na čistoću

Da bi ostvarila svoju viziju, angažovala je Ernesta Boa (Ernest Beaux), vizionara koji je nekada stvarao parfeme za ruski carski dvor. Ključni trenutak ove Chanel No 5 priče zapravo je čista sudbina i jedna velika greška.

U bočicu sa brojem pet, asistent u laboratoriji je slučajno sipao deset puta veću dozu aldehida nego što je bilo planirano. Ti sintetički molekuli su u to vreme bili potpuna nepoznanica. Kada je Koko prinela nos uzorku broj pet, nije osetila baštu. Osetila je oštar, penušav vazduh severnih reka, miris snega i onaj prepoznatljivi, čisti miris sapuna koji ju je vratio u detinjstvo u samostanu Obazin.

Takođe, umesto tadašnjih kičastih, kristalnih bočica sa komplikovanim detaljima, Koko je donela radikalan minimalizam. Osmislila je jednostavnu, providnu bočicu oštrih linija kako bi u prvom planu bio sam parfem, a ne pakovanje. Čak je i čep pratio geometrijski oblik pariskog trga Vandom (Place Vendôme). Bilo je to apstraktno umetničko delo koje je zauvek promenilo estetiku luksuza.

Parfemski ratovi i tajni dogovori iz senke

Iza sveg tog glamura krije se i jedna mnogo mračnija, manje poznata strana priče. Kako Koko nije imala novca da sama finansira masovnu proizvodnju i distribuciju parfema na globalnom nivou, sklopila je ugovor sa braćom Verthajmer (Wertheimer), moćnom jevrejskom porodicom koja je posedovala kozmetičku kuću Bourjois.

Potpisala je ugovor po kom je njoj pripadalo svega 10% profita. Kada je shvatila kolike milione parfem zapravo zarađuje, Koko je provela decenije u ogorčenoj borbi da povrati kontrolu nad sopstvenim imenom. Tokom Drugog svetskog rata i nacističke okupacije Pariza, čak je pokušala da iskoristi surove zakone o arijevizaciji imovine kako bi istisnula Verthajmere iz posla. Međutim, porodica je bila mudrija, pre nego što su pobegli iz Francuske, prepisali su firmu hrišćanskom biznismenu i tako je spasili. Nakon rata, sklopili su mir i ponovo pregovarali o ugovoru koji je Koko obezbedio jedno od najvećih bogatstava na svetu, ali gorak ukus tog parfemskog rata ostao je zauvek zapisan u istoriji.

Od redova na pariskom suncu do holivudskih reflektora

Ipak, magija mirisa bila je jača od svih skandala. Tokom oslobođenja Pariza 1944. godine, čuveni butik u ulici Rue Cambon postao je epicentar jedne dirljive slike. Hiljade američkih vojnika stajalo je u redovima dugim nekoliko ulica, strpljivo čekajući na suncu samo da kupe bočicu Chanel No 5. Želeli su da preplove okean i svojim suprugama i devojkama donesu taj ultimativni miris slobode, trijumfa i pariskog šika. Koko Šanel je kasnije priznala da joj niko nikada nije napravio bolju reklamu od tih momaka.

Decenijama kasnije, taj šapat vojnika zamenili su reflektori Holivuda. Svaka era imala je svoju ikonu koja je ovom mirisu udahnula novi život:

Merilin Monro (1952): Kada su je novinari pitali šta nosi u krevet, njen legendarni odgovor: „Samo nekoliko kapi Šanela broj 5“, lansirao je ovaj parfem u večnost.
Katrin Denev (1970-e): Njen prefinjeni, hladni francuski seksepil vratio ga je na tron kada je parfem počeo da gubi sjaj u Americi. Na posterima je bilo samo njeno lice i bočica bez suvišnih reči.
Nikol Kidman (2004): Snimila je reklamu koja je ušla u Ginisovu knjigu rekorda kao najskuplja ikada snimljena (koštala je neverovatnih 33 miliona dolara!). Nikol je u njoj nosila lančić sa logom napravljen od 687 pravih dijamanata.
Bred Pit (2012): Chanel je ponovo šokirao svet i napravio apsolutni presedan kada je srušio sve tabue i postavio muškarca kao glavno lice ženskog parfema. Bred je u crno-belom videu recitovao poeziju o sudbini, šaljući jasnu poruku Broj 5 je večna muška slabost i miris koji muškarac želi da oseti na ženi. Iako je reklama izazvala oprečne reakcije i parodije, cilj je postignut: svet je ponovo pričao samo o ovom klasiku.

Neprolazni šik: Zašto je ovo svevremenski klasik?

Modni trendovi dolaze i odlaze brzinom svetlosti. Parfemi koji su bili popularni pre deset godina danas su zaboravljeni. Pa kako onda Chanel No 5 traje čitav vek, prkoseći vremenu?

Zato što je on definicija neprolaznog šika. Moderni parfemi su često dizajnirani da vam se dopadnu “na prvu loptu” oni su slatki, voćni, napadni i očigledni. Chanel No 5 odbija da bude očigledan. On ima dramsku strukturu i poseduje dušu koja se menja na vašoj koži.

Nakon onih prvih 15 minuta u kojima dominira naš “ormar sa sapunom”, on počinje da se topi pod uticajem topline tela. Ta početna, retro distanca odjednom nestaje, a na svetlost dana izlazi neverovatno toplo, kremasto i intimno srce parfema. Odjednom vas obavija najfinija majska ruža i jasmin iz Grasa (koje porodica Mil generacijama ekskluzivno uzgaja samo za Chanel), puderasti iris i meka, topla sandalovina. Postaje nežan, blizak koži i miriše potpuno drugačije na svakoj ženi koja ga nosi.

On ne prati modu, on je iznad nje. On je preživeo ratove, smene generacija i revolucije jer ne nudi samo miris, već stav.

Kako ja uživam u svom delu istorije

Pošto mi je u svakodnevnoj jurnjavi, uz farmerke i patike, ovaj vajb ponekad previše dramatičan, naučila sam kako da ga pripitomim.

Umesto da ga nanosim direktno na kožu vrata gde me ta početna oštrina može ugušiti, primenjujem trik sa oblakom. Prsnem ga visoko u vazduh ispred sebe i samo prođem kroz tu mirisnu maglu. Tako se na moju kosu i odeću spusti samo onaj najfiniji, topli, puderasti sloj. Posebna čarolija dešava se zimi, hladan vazduh i vuna izvlače iz njega ono najlepše, brišući svaku težinu.

Njegov miris nosi nasleđe nekih davnih vremena, prepoznatljiv potpis, stav. Imati Chanel No 5 zaista jeste kao imati komad skupocenog, nasleđenog nakita Neko žensko zaveštanje. Ne nosite ga na pijacu, ali sam pogled na njega vas podseća na to ko ste i šta znači imati stil koji ne zavisi od trendova.