Sake godine  za 8. mart,  žene dobiju cveće, čestitke, bombonjere, i čestitke i poruke zahvalnosti.

Restorani su puni, na svakom koraku u prodavnicama buketi cveća, društvene mreže pune poruka o poštovanju i ravnopravnosti.

Ali, malo ko toga dana postavi jedno neprijatno pitanje.

Koliko toga je se za žene zapravo promenilo za jedan vek?

I još jedno pitanje kada odgovorimo na prvo…

Šta mi uopšte ” slavimo” znamo li?

Istina je jednostavna, ali ne i prijatna.

Pravo glasa je osvojeno.

Ali borba zbog koje je 8 mart nastao nije završena.

Istorija Međunarodnog dana žena počinje na fabričkim pogonima, zagušljivim halama i među radnicama kojesu radile i po 14 sati dnevno za minimalnu platu.

Kako je nastao 8. mart

Početkom 20 veka radnice u tekstilnoj industriji u Njujorku organizovale su proteste zbog nehumanih uslova rada. Radni dani trajali su i po 12 sati, plate su bile minimalne a povrede na radu česte.

na međunarodnoj konferenciji socijalistkinja 1910 godine u Kopenhagenu, nemačka aktivistkinja Klara Cetkin predložila je da se ustanovi međunarodni dan borbe za prava žena.

Taj predlog je prihvaćen a nekoliko godina kasnije protest žena u Sent Petersburgu tokom Ruske Revolucije 1917 učvrstio je datum koji danas obeležavamo kao 8. mart.

Šta su žene tražile pre više od jednog veka

Zahtevi žena početkom 20 veka bili su jasni:

• humanije uslove rada
• kraće radno vreme
• sigurnost na radu
• pravo glasa
• veću platu

Pravo glasa je u većini zemalja izboreno tokom 20 veka, međutim kada je reč o uslovima rada i ostalim zahtevima, realnost je često drugačija.

Radnice danas

U mnogim zemljama sveta žene i dalje rade u industrijama poput tekstila, elektronike i proizvodnje za globalne brendove. Često rade i po 10 ili više sati dnevno za veoma niske plate.

Takvi poslovi često podrazumevaju stajanje tokom cele smene i veliki pritisak da se ispuni proizvodna norma.

Kada je reč o Srbiji, situacija nije ništa bolja. Barem po obespravljenosti radnika ne zaostajemo za svetom i zemljama, poput Bangladeša, Vijetnama, Indije. U javnoti su se pojavila svedočenja radnika iz brojnih proizvodnih kompanija, jedna od najčešće pominjanih je Leoni. Radnice su za medije govorile o dugim smenama, velikim normama, snažnom pritisku na zaposlene. Bilo je navoda da nose pelene kako ne bi gubile vreme na odlazak u wc jer norma mora da se ispuni. Traži se dozvola da se ode u toalet tokom radnog vremena. Prema svedočenju bivših radnika, u nekim pogonima čak se i meri vreme provedeno u toaletu a radnici koji se bune mogu da izgube bonuse ili dobiju otkaz.

Takve priče pokazuju da pitanje radničkih prava nije samo tema za daleke fabrike u Aziji, već problem koji postoji i u evropskim zemljama, uključujući i Srbiju.

Minimalac u Srbiji: vodič za preživljavanje između računa i želje za životom

8 mart između cveća i realnosti

Vremenom je 8 mart postao dan poklona, čestitki i simboličnog zahvaljivanja ženama. Međutim, ako se zaboravi njegova istorija, gubi se i razlog zbog kog je nastao.

Ovaj datum je nastao kao podsetnik da je jedino pravo glasa izboreno za sve nas, žene. Ali dostojanstven rad, kraće radno vreme, veća plata, za mnoge ostaje luksuz.

I zato na ovaj dan ;

Neću cveće, hoću revoluciju!