Nova godina je oduvek bila poseban trenutak. Ta jedna noć u godini nosi obećanje novog početka, nade i tihe želje da će sve biti barem malo bolje. Ipak, način na koji slavimo Novu godinu danas značajno se razlikuje od toga kako smo je slavili nekad. Nije u pitanju samo tehnologija, već i osećaj koji smo nosili sa sobom dok smo čekali ponoć.

Postoji ta jedna noć u godini koja nosi više očekivanja nego sve ostale zajedno. Nova godina. Nekad smo je čekali tiho, u toplini doma, a danas je često dočekujemo pod reflektorima stvarnim ili digitalnim. Razlika između toga kako slavimo Novu godinu danas i nekad ne vidi se samo u mestu ili muzici, već u potrebi da se sve zabeleži, pokaže i potvrdi.

Kako se Nova godina slavila nekad

Nekad je Nova godina bila jednostavnija. Nije bilo toliko važno gde si, već sa kim si. Proslave su često bile u krugu porodice, u toplini doma, uz televizijski program koji se čekao cele večeri. Stolovi nisu morali da budu savršeni, ali se na svakom stolu nalazila nezaobilazna ruska salata i sarma.  Kitila se jelka sa ukrasima koji nisu pratili trendove, već su to bili isti oni koji se koriste godinama.

Radost je dolazila iz sitnica:
– prskalica
– šampanjca koji se otvara tačno u ponoć
– čestitki koje su se kupovale kod uličnih prodavaca

Postojala je neka tiha radost i uzbuđenje u svemu tome. Još ako za Novu godinu padne sneg…sreći nigde kraja.

Kićenje jelke: Istorija, značenje i zanimljivosti

Kako slavimo Novu godinu danas

Danas Nova godina često liči na pozornicu. Sve mora da sija, blješti i izgleda „najbolje do sada“. Kao da nije dovoljno da nam bude lepo, važno je da drugi vide da nam je lepo.

Danas Nova godina često počinje mnogo pre ponoći, planiranjem. Gde ćemo biti, šta ćemo obući, kako će izgledati fotografije. Proslave su veće, glasnije i brže. Telefoni su stalno u rukama, a trenutak se često posmatra kroz ekran.

Društvene mreže su postale deo dočeka:
– savršene slike
– pažljivo birani opisi
– osećaj da Nova godina mora da izgleda „posebno“

I dok sve to može biti uzbudljivo, često se desi da zaboravimo da zaista osetimo trenutak. Postoji pritisak da se pokaže uživanje, čak i kada ono izostane.Jer ponekad osmeh traje koliko i ” savršen kadar” Kao da Nova godina ne važi ako nije objavljena. Kao da radost mora biti potvrđena lajkovima da bi bila stvarna.

Blještavost koja umara

U toj potrebi za savršenim dočekom, često se izgubi suština. Više vremena se provede birajući filter nego slušajući ljude oko sebe. Više se razmišlja o tome kako izgledamo nego kako se osećamo.

Nova godina postaje takmičenje:
ko je srećniji,
ko je bolje obučen,
ko je na „boljem mestu“.

A umesto da nas spoji, često nas ostavi umornima i praznima već 1. januara.

Šta smo dobili, a šta izgubili?

Danas imamo više izbora, više slobode i više načina da slavimo, ali nekada se Nova godina čekala srcem a danas često Wi-Fi signalom.

Nekad nismo morali nikome da dokazujemo da nam je lepo. Danas, čak i kada nam nije lepo, često se pretvaramo da jeste.

Kako slavimo Novu godinu danas i nekad govori mnogo o tome kako živimo. Nekad smo više osećali, danas više pokazujemo. Ali izbor i dalje postoji. Možemo da zadržimo svetla, muziku i slavlje ali i da im vratimo smisao.

Možda je najveći luksuz ove Nove godine upravo to:
da je doživimo, a ne dokažemo.