Sramota da prodajem ono što napravim i kako je prevazići

Prodati nešto što si sam napravio nikada nije samo posao. I neke ljude je zaista sramota da prodaju ono što naprave.
To je izlazak pred ljude sa nečim što si stvorio rukama, vremenom, srcem. Zato je normalno da se javi nesigurnost i stid. Za neke ljude to bude samo kratko treperenje. Kod drugih preraste u kočnicu. I baš tu nastaje razlika.

Ovaj tekst govori o psihologiji prodaje sopstvenog rada.
O tome zašto nekome to ide lako, a drugi imaju utisak da će se „otkriti“ i biti povređeni.
I šta je zapravo istina.

Kada prodaješ svoj proizvod, ljudi vide posao. Ali ti vidiš sebe.

Psiholozi kažu da je ovo jedan od ključnih razloga zašto je nekima teško da prodaju svoje radove.
Stvaralački posao je ličan.

Kada prodaješ nešto što si napravio, ti ne prodaješ samo:

• rukotvorinu

Ti prodaješ deo sebe.

Zato kritika boli jače.
Zato odbijanje zvuči lično.
Zato je „ne“ jednako „nisam dovoljno dobar“.

Ljudi koji lako prodaju ne doživljavaju svoj rad kao nastavak svoje ličnosti.
Oni vide proizvod kao proizvod.
A sebe kao nekoga ko ima veštine.

I tu već vidiš prvu veliku razliku.

„Ko sam ja da to naplatim?“  psihologija niskog samovrednovanja

Mnogi ljudi nose duboko usađene poruke iz detinjstva i okoline:

• „Ne pravi se pametan.“

• „Ko će to tebi platiti?“

• „To može svako.“

• „Ti bi to naplaćivao?!“

• „Nemoj da se sramotiš.“

Te rečenice ostanu zauvek negde u pozadini.
Kada odrasteš, one se pretvore u unutrašnji glas koji šapuće:

„Nisi dovoljno profesionalan.“
„Nisi dovoljno stručan.“
„Nisi još uvek spreman.“
„Ljudi će ti se smejati.“

Onaj ko lako prodaje nema tiši glas.
Samo ga ne sluša.
Naučio je da svoje vrednosti ne meri tuđim očekivanjima.

Zanimljivo: Stid se javlja najčešće kod ljudi koji su previše samokritični

Ako te je sramota, velika je verovatnoća da:

• imaš visoke standarde

• želiš da isporučiš najbolje

• brineš da ne razočaraš

• analiziraš sebe više nego što bi trebalo

• želiš da sve „ima smisla“ i da izgleda dostojno naplate

Drugim rečima:
stidiš se jer ti je stalo.

A ljudi koji nemaju taj problem?
Oni dozvoljavaju sebi da budu „dovoljno dobri“.
Ne savršeni.

I dok jedni preispituju svaki detalj, drugi kažu:
„Evo, ja sam napravio. Ako ti se sviđa- super.“
Bez griže savesti.

Strah od osude: najdublji koren problema

Ljude ne koči samo strah od neuspeha.
Koči ih i strah od osude.

Šta će reći komšije?
Šta će reći rodbina?
Šta ako se neko smeje?
Šta ako kažu da je skupo?
Šta ako kažu da ne valja?

Čovek koji se plaši osude često je odrastao u okruženju gde je osuda bila glasna, a podrška tiha.

Oni lakši, „opušteniji“, imaju drugačiju bazu:
navikli su da budu ohrabreni, ne kritikovani.
I zato se ne plaše da pokažu šta rade.

Perfekcionizam: tihi neprijatelj onih koji se stide da prodaju

Perfekcionizam zvuči kao visok standard, ali je zapravo oblik straha.
To je glas koji te tera da sve radiš iznova jer možda nije dovoljno dobro.

Perfekcionista retko izbaci bilo šta u svet.
Zato što se plaši da će svet primetiti sve one sitne nedostatke koje samo on vidi.

Ljudi koji se ne stide prodaje često imaju zdraviju distancu prema greškama.
Oni grešku vide kao put, ne kao dokaz da nisu vredni.

Razlika između onih koji se stide i onih koji se ne stide nije u talentu

Ovo je važno:
nije stvar u tome da jedni rade bolje.

Često je upravo obrnuto.
Ljudi koji se najviše stide prave najkvalitetnije stvari.

Ali razlika je samo u ovome:

• jedni traže dozvolu

• drugi sebi daju dozvolu

Jedni čekaju potvrdu od samih sebe da su „dovoljno dobri“
Drugi veruju da će tržište dati odgovor, a ne njihovo sopstveno ogledalo.

Ako si ti među onima koji osećaju sramotu, znaj ovo:

1. To nije mana, to je signal da si emotivno povezan sa onim što radiš.

2. Tvoj strah ne govori o vrednosti proizvoda, već o starim ranama.

3. Sramota se smanjuje tek kada nešto ponudiš ne pre toga.

4. Odbijanje nije lično. To je samo informacija o nečijoj potrebi, ne o tvojoj vrednosti.

Najhrabriji su oni koji nude, iako se plaše.
Ne oni koji nemaju strah.

Kako preći iz grupe „stidim se“ u grupu „ponosno prodajem“?

Evo psiholoških koraka koji pomažu:

1. Normalizuj odbijanje

Ni jedna radnja na svetu ne proda sve.
Odbijanje je deo poslovanja, nije procena tebe.

2. Odvoji sebe od proizvoda

Ti nisi proizvod.
Ti nisi rukotvorina.
To je tvoje delo, ali nisi ti.

3. Vežbaj malu izloženost

Kao kad učimo da plivamo. Prvo plitko.
Prvo prijatelj.
Pa story.
Pa ponuda.
Pa sajt.

4. Seti se da ljudi ne vide tvoje nesigurnosti

Vide samo proizvod i cenu.
Sve ostalo je u tvojoj glavi.

5. Daj sebi dozvolu

Ponekad je to najteže.
Ali je ključno.

I na kraju: Ljudi koji se ne stide nisu drugačiji samo su naučili da veruju sebi

Niko se nije rodio sa samopouzdanjem.
Svi su negde na putu do njega bazali po mraku.
Svi su jednom bili nesigurni.

Razlika je samo u tome što su neki ipak izašli pred ljude.
Onako, sa strahom.
Sa tremom.
Sa zadrškom.

I rekli:
„Ja to pravim. Želiš li?“

I to je trenutak u kojem prestaje sramota, a počinje ponos.

 

Прикажи ову објаву у апликацији Instagram

 

Објава коју дели Varošanka: Lifestyle Srbija (@varosanka_)