Građanska prava i policijska ovlašćenja tema su koja gori u Srbiji. Sve češći snimci brutalnosti, nezakonitih privođenja, postupanja, maltretiranja građana, prekomerne upotrebe sile od strane policije  i odbijanja da se legitimišu, pokazuju jedno:
građani moraju da znaju zakon bolje nego oni koji bi trebalo da ga sprovode.

Ovaj tekst je napisan da probudi ljude, da im vrati samopouzdanje i objasni kako da stanu pred policiju bez straha, jer policija – koliko god želela da izgleda svemoćno – nije iznad zakona.

Naprotiv: zakon ih veže više nego bilo koga drugog.

1. Policija u Srbiji mora da postupa po domaćem i evropskom pravu

Srbija je potpisnica:

• Evropske konvencije o ljudskim pravima

• Konvencije UN protiv torture

• Kodeksa policijske etike Saveta Evrope

To znači da policija ne sme:

❌ da ponižava
❌ da maltretira
❌ da zastrašuje
❌ da primenjuje silu bez potrebe
❌ da sprečava građane da snimaju
❌ da odbije da se identifikuje

Sve to predstavlja kršenje i domaćeg i međunarodnog prava.

A najvažnije:
svaki građanin ima prava koja oni MORAJU da poštuju.

2. Policija radi za građane i mi smo ti koji ih finansiramo

Ovo mnogi zaboravljaju, a policiji savršeno odgovara:

👉 Građani pune budžet.
👉 Iz budžeta se isplaćuju plate policajaca.

Dakle, policajac nije gospodar građaninu. On je službenik koji radi za javnost.

Tačka.

Bilo kakvo ponašanje suprotno tome — bahatost, zastrašivanje, odbijanje identifikacije — direktno je kršenje Zakona o policiji.

Obaveza postupanja po zakonu (član 29)

Član 29 Zakona o policiji jasno kaže:
policijski službenik sme da uradi samo ono što je zakonom dozvoljeno, i to:

• zakonito,

• srazmerno,

• neophodno,

• uz najmanje moguće mešanje u prava građana.

Nema „mi ćemo kako hoćemo“.
Nema „takvo je naređenje“.
Nema „ne moraš ti da znaš svoja prava“.

Zakon je iznad svačije uniforme.

4. Policajac je dužan da se legitimiše (član 34): ovo im reci pravo u lice

Policajac je OBAVEZAN da pokaže legitimaciju kada to zatražite.

Član 34.
Kraj priče.

Ako odbije, samo mirno recite:

👉 „Pozivam vas da postupite po članu 34 Zakona o policiji i legitimišete se.“

Ako i dalje odbija  to je ozbiljan prekršaj.
A svaki prekršaj može da završi na disciplini, tužilaštvu, pa i Strazburu.

5. Snimanje policije je potpuno dozvoljeno

U Srbiji NE POSTOJI zakon koji zabranjuje snimanje policije.

Zašto?

• Policajac na dužnosti je javno lice.

• Nalazi se na javnoj površini.

• Obavlja javnu funkciju.

Sve je javno = sve može biti dokumentovano.

Snimak je vaše pravo, vaš štit i vaš dokaz.

Ako policajac kaže „ne sme da se snima“:

👉 „Snimanje policije nije zabranjeno zakonom. Ne ometam vas.“

I nastavite da snimate. Hrabro.

6. Kada policija sme, a kada ne sme da primeni silu

 

Прикажи ову објаву у апликацији Instagram

 

Објава коју дели SERBIAN TIMES & Serbian News (@serbian.times)

Sila je dozvoljena samo u tri slučaja:

1. Odbijanje napada

2. Aktivni fizički otpor

3. Sprečavanje bekstva posle lišenja slobode

SVE OSTALO je nezakonito.

 

Прикажи ову објаву у апликацији Instagram

 

Објава коју дели Bez Cenzure (@bezcenzure.rs)

Ne smeju:

❌ da vas udare zato što pitate za svoja prava
❌ da vas guraju zato što snimate
❌ da vas šutiraju dok ležite
❌ da vas vređaju ili ponižavaju
❌ da vas odvode bez osnova
❌ da vas privode „preventivno“

Svaka prekomerna sila je kršenje zakona i međunarodnih konvencija.

 

Прикажи ову објаву у апликацији Instagram

 

Објава коју дели Novinska Agencija BETA (@novinska_agencija_beta)

7. Kome prijaviti policijsku brutalnost

Prvo idu domaće institucije:

1. Sektor unutrašnje kontrole (SUK – MUP)

📧  inspektor@mup.sr.gov.yu

011/300-81-83

2. Zaštitnik građana 

011/2068-100

064 876 8505

 zastitnik@ombudsman.rs

 kabinet@ombudsman.rs

3. Tužilaštvo

011/745-1510

uprava@beograd.vjt.rs

Za krivična dela i torturu.

4. Poverenik za informacije

011 3408 900

office@poverenik.rs

Ako policija krije dokumente, snimke ili zapisnike.

8. Šta ako DOMAĆE institucije ne reaguju?

Ovo je deo koji građani MORAJU da znaju.

Ako SUK, tužilaštvo, ombudsman i ostali odbijaju da rade svoj posao  to NIJE kraj.

Pravna borba se seli na viši nivo.

 Evropski sud za ljudska prava (ESLJP – Strazbur)

Možete se obratiti Strazburu ako:

• policija primeni prekomernu silu

• dođe do torture

• dođe do nezakonitog privođenja

• NE postoji efikasna istraga (ovo je ključ!)

Neaktivnost domaćih institucija sama po sebi krši Konvenciju.

 Komitet UN protiv torture

Možete poslati predstavku Komitetu protiv torture u Ženevi.

Oni razmatraju slučajeve kada država dozvoljava nekažnjivost policije.

 Nezavisne pravne organizacije

One rade onda kada institucije ćute:

• YUCOM

• Beogradski centar za ljudska prava

• Crta

Ove organizacije vode slučajeve do Strazbura i pružaju pravnu podršku građanima.

 9. Zašto je važno da građani reaguju

Kad građani ćute, policija misli da može sve.
Kad građani govore, snimaju, prijavljuju i pozivaju se na zakon  policija shvata da je pod nadzorom naroda.

A narod je iznad svake uniforme.

Građanin koji zna svoja prava:

✔ ne spušta glavu
✔ ne beži
✔ ne ćuti
✔ ne plaši se
✔ ne pristaje na poniženje
✔ ima zakon na svojoj strani

Ovo nije poziv na haos.

Ovo je poziv na zakon, hrabrost i samopoštovanje.

 Policija služi narodu i narod je taj koji ima poslednju reč

Kada policija zaboravi da služi narodu, narod mora da je na to podseti.
Ne nasiljem, ne haosom  već zakonom, pravom i nepokolebljivim samopouzdanjem.

Građanska prava i policijska ovlašćenja nisu teorija.
Ona su oružje protiv zloupotrebe moći.

A oružje vredi samo ako ga znamo koristiti.

Ovaj tekst je tvoj alat.
Koristi ga.
Prenesi ga.
Podeli ga.
Neka gori.