Siđi do reke ako smeš: Psihotriler koji poziva na buđenje

Ponekad je dovoljan jedan trenutak, jedan pogled ili jedna misao da pokrene čitav stvaralački proces. Za Mladena Marjanovića autora romana „Siđi do reke… ako smeš“ to je bio letnji dan 2021. godine, pogled na Drinu i osećaj da čovek mora da reaguje u vremenu kada se od njega najviše očekuje. Roman, nastajao nekoliko godina i ispisan perima dva autora koji se u početku čak nisu ni poznavali, danas je delo koje nosi ličnu i društvenu priču, strahove savremenog čoveka i snažnu metaforu života.

U razgovoru za blog, autor otkriva šta ga je pokrenulo, kako su tekli izazovi pisanja, zašto je naslov upravo takav i šta za njega predstavlja pravi uspeh jedne knjige.

1. Šta je bila inicijalna varnica za „Siđi do reke… ako smeš“?

Želja da budem deo jednog zdravijeg, uređenijeg društva, onog koje kao da je ostalo negde iza nas. Razmišljajući o tome gde se nalazimo kao pojedinci i kao kolektiv, shvatio sam da svaka promena mora da krene iznutra. Upravo to je postalo polazište romana.

2. Kako je moguće ponovo imati zdravu sredinu u kojoj čovek živi normalno i dostojanstveno?

Tako što čovek prvo spozna gde se uopšte nalazi, kakvim kvalitetom života živi i šta ga okružuje. Posle toga dolazi želja za promenom, pa svest da se mora krenuti od sebe. To je osnovna ideja romana- probudi se, pokreni se, živi svesno.

3. Kako je knjiga počela da se rađa?

Tokom jednog julskog prepodneva, gledajući Drinu iz Bajine Bašte. Taj prizor me je naveo da se zapitam: „Zašto sve ne bi moglo biti ovako lepo?“ Međutim, setivši se protesta protiv iskopavanja litijuma, shvatio sam da je poslednji trenutak za reakciju. Iz te kontradikcije, lepote prirode i surove stvarnosti, rodila se ideja.

4. Kako ste izabrali naslov „Siđi do reke… ako smeš“?

Drina je u romanu metafora života. Naslov je poziv i izazov, istovremeno upozorenje i motivacija. Poziva na hrabrost da se život zaista proživi, a ne samo odrađuje.

5. Da li je postojala neka druga verzija naslova?

Da, postojala je:
„Petar, Gospodin Eftihizmenos i Davitelj“
Ona i dalje stoji kao svojevrsni „unutrašnji naslov“ i svakom čitaocu će postati jasno zašto.

6. Da li je knjiga nastajala brzo ili je proces bio dug? Na kakve izazove ste nailazili?

Prvih 190 strana napisano je relativno brzo, čak je prvih šezdeset nastalo za nekoliko dana. A onda je usledila duga pauza: selidba u Novi Sad, rođenje sina, nove obaveze… ideje su počele da presušuju. Upravo u tom trenutku došao sam na najbolju moguću ideju- da uključim koautora.

7. Kako ste upoznali Stefana, svog koautora?

Paradoskalno, nismo se upoznali. Videli smo se tek kada je roman već bio u štampi. Poznavali smo se preko književnih grupa na društvenim mrežama i razmenjivali svoje knjige poštom. Kada je pročitao rukopis, poslao mi je prvo novo poglavlje i tada sam osetio neverovatno olakšanje i radost. Naši stilovi su se stopili do te mere da čitalac ne može da prepozna ko koje poglavlje piše.

8. Postoji li scena koju smatrate „srcem“ romana?

Ne mogu da izdvojim jednu. Previše je značajnih trenutaka i svaki nosi deli ć suštine.

9. Kako je reagovala prva čitalačka grupa? Da li je bilo iznenađenja?

Imali smo samo jednog test-čitaoca, rođaka iz Beograda, koji je bio odličan student Filološkog fakulteta. Tražili smo isključivo objektivnu, činjenicnu ocenu. Njegova pozitivna reakcija bila je najjasniji signal da smo na dobrom putu.

10. Kom žanru pripada roman? I kako ste odlučili da uključite temu iskopavanja litijuma?

Roman je psihotriler i individualno i društveno-psihološki. Iako litijum nije glavna tema, bio mi je neophodan stalni okidač za potonuće glavnog lika. Namerno sam izbegao kliše-teme poput porodičnih problema i trauma. Litijum je bio aktuelan, snažan i savršeno funkcionalan za zaplet.

11. Šta za vas znači „uspeh“ jedne knjige?

Nekada je tiraž bio merilo. Danas više nije. Današnja dostupnost tehnologije donela je hiperprodukciju knjiga, ima svega i svačega. Zato uspeh vidim u nečemu drugom: u iskrenosti, umetničkom tragu i onome što delo ostavi u čitaocu. To je vrednost koja ostaje.