Dodatni posao u Srbiji: preživljavanje ili izbor?

Dodatni posao danas je globalni fenomen, ali razlozi zašto ga ljudi prihvataju dramatično se razlikuju. U razvijenim zemljama on često znači priliku da se zaradi više, ispuni hobi ili uđe u preduzetništvo. U Srbiji, međutim, dodatni posao je za ogroman broj ljudi pitanje golog preživljavanja.

Minimalac u Srbiji – više sati, manje života

U Srbiji je minimalna cena rada do 30. septembra 2025. godine 308 dinara po satu, dok će od 1. oktobra iznositi 337 dinara po satu neto. To znači da će radnik koji mesečno odradi 184 radna sata (što je standard za puno radno vreme) imati 62.008 dinara neto.

Poređenja radi:

• U Nemačkoj minimalna satnica od januara 2025. iznosi €12,82 bruto po satu, što za 160 sati mesečno daje preko €2.000 bruto.

• U Indiji, gde minimalna zarada zavisi od savezne države i vrste posla, u nekim regionima ona iznosi samo 178 rupija dnevno (oko 2,13 dolara). To mesečno znači svega oko 64 dolara, što je ekvivalent nekoliko hiljada dinara.

Na papiru, Srbija stoji mnogo bolje od Indije, ali realnost je drugačija: cene hrane, stanovanja, goriva i osnovnih usluga u Srbiji su gotovo evropske, dok su plate balkanske. Zato je minimalac od 62.000 dinara tek kap u moru troškova, naročito za porodice.

Penzije: radni vek bez kraja

Penzioneri su još teže pogođeni. Najniža penzija za poljoprivrednike je svega 21.786 dinara, dok je najniža penzija za kategoriju zaposlenih i samostalnih delatnosti 27.711 dinara. Prosečna penzija je oko 50.675 dinara, što je tek 47% prosečne plate u zemlji.

Ove brojke jasno pokazuju da veliki broj starijih sugrađana ne može da pokrije ni osnovne troškove života. Zbog toga penzionere sve češće viđamo na pijacama, u marketima, kao čuvare ili sezonske radnike. U Srbiji radni vek faktički nikada ne prestaje – samo prelazi iz redovnog zaposlenja u očajničko dopunjavanje penzije.

Mladi i srednjoškolci: umesto učenja – smena

U razvijenim društvima srednjoškolci rade honorarno da bi stekli iskustvo ili zaradili džeparac. U Srbiji, međutim, sve više mladih radi iz nužde. Poslovi u ugostiteljstvu, kol-centrima, magacinima ili kao dostavljači često postaju osnovni izvor prihoda za celu porodicu, a ne samo za lične potrebe.

To znači da mladi gube vreme koje bi trebalo da ulože u obrazovanje, dok se školovanje pretvara u sekundarnu obavezu. Umesto da rade na sebi i svom znanju, oni rade da bi njihovi roditelji i braća i sestre imali šta da jedu.

Poređenje: Srbija između Indije i Nemačke

Ako pogledamo širu sliku, Srbija se nalazi u apsurdnoj poziciji:

• U odnosu na Indiju ili Bangladeš, Srbija ima višestruko veće plate.

• U odnosu na Nemačku ili Britaniju, Srbija ima 4–5 puta niže plate, dok su cene mnogih proizvoda i usluga vrlo slične.

Drugim rečima, dok u Indiji troškovi prate niske prihode, u Srbiji su troškovi evropski, a prihodi balkanski. Zato i pored većeg minimalca od Indije, prosečan građanin Srbije oseća dublju finansijsku nesigurnost.

Evropa i svet: dodatni posao kao izbor

U Evropskoj uniji samo oko 4% zaposlenih radi dva posla. Tamo gde to čine, najčešće je reč o dodatnim prihodima iz hobija, freelance angažmana ili želje da se obezbedi luksuzniji životni stil. U Nemačkoj i Britaniji drugi posao često znači mogućnost da se priušti putovanje, kupovina stana ili ulaganje u privatni biznis.

Inflacija je i u razvijenim zemljama povećala broj ljudi sa „side hustle“ poslovima, ali osnovna razlika ostaje: jedan posao je dovoljan za dostojanstven život.

Srbija: dva posla, a i dalje nema dovoljno

U Srbiji, jedan posao u ogromnom broju slučajeva nije dovoljan za osnovne životne potrebe. Ljudi rade dva ili tri posla, često bez slobodnih dana, i opet ostaju na ivici egzistencije. Rezultat je iscrpljenost, pad produktivnosti i osećaj beznađa.

Kada država promoviše rast plata u statistici, građani vide nešto sasvim drugo u prodavnicama i na računima. Statistika možda pokazuje rast, ali frižideri i novčanici ostaju prazni.

 

Прикажи ову објаву у апликацији Instagram

 

Објава коју дели Varošanka: Lifestyle Srbija (@varosanka_)

Vreme je za sistemske promene

Dodatni posao ne mora biti problem  ali samo ako prvi posao donosi pristojan život. U Srbiji je dodatni posao postao sinonim za iscrpljivanje i preživljavanje.

Potrebne su promene:

1. Minimalac koji pokriva potrošačku korpu.

2. Penzije koje omogućavaju dostojanstvenu starost.

3. Zaštita mladih od prinudnog rada i ulaganje u obrazovanje.

4. Smanjenje razlike između cena i plata, kako bi građani za svoj rad imali realnu vrednost.

Dok se to ne dogodi, slika Srbije će ostati ista: penzioner koji i dalje radi, srednjoškolac koji nakon škole ide na smenu, i radnik koji posle osmočasovnog rada trči na drugi posao.