Inspiracija je svuda: kako iz svakodnevice izvlačim ideje za sadržaj

Nekada pomislim da su mi dani isti – ustajanje, kafa, šetnja, obaveze-posao. Ali baš u tim “običnim” trenucima krije se najviše inspiracije. Nije stvar u spektaklu, već u pogledu. Evo kako ja u svakodnevici pronalazim ideje koje kasnije postaju objave, priče, ili čak ceo blog post.

Jutro sa mirisom kafe – rituali koji otvaraju oči

Svaki dan počinje isto, ali osećaj nikad nije isti. Kafa mi nije samo kofein, već vreme kada osluškujem misli. U tim tišinama nastanu ideje – kao pitanje koje sebi postavim: “Šta me danas raduje?” Odgovor često postane priča.

Ulice mog grada – šetnja kao brainstorming

Kada krenem bez plana, samo sa telefonom u ruci, dešava se magija. Zid sa ispisanom porukom, starica koja hrani golubove, miris iz pekare – sve to su slike koje kasnije pretočim u objave. Mali trenuci, velika osećanja.

Fotke koje ne objavim odmah – čuvam ih za pravu emociju

Imam album koji zovem “inspiracija u džepu”. To su slike koje tada nisu imale kontekst, ali kasnije se uklope u priču. Nekad fotkam samo boje, svetlo, senku… kasnije iz toga nastane objava o raspoloženju, sećanju, simbolici.

Ljudi – tiha inspiracija

Rečenice koje neko izgovori usput, pogledi, gestovi – sve to zapamtim. Nekad ih zapišem u beleške. U svakom čoveku se krije priča, a ja volim da ih uhvatim bez da narušim njihovu tišinu.

I kada ništa ne ide – pišem baš o tome

I to su dani. Kada nemam ideju, ne bežim od toga. Napišem baš o tome. O praznini, o tišini, o inspiraciji koja ne dolazi. I to se poveže s ljudima. Jer svi to nekad osetimo.

Nema “malih” stvari – ima samo otvorenih očiju

Naučila sam da ne jurim inspiraciju – već da joj dam prostora. Da ne tražim, već da gledam. Svakodnevica jeste platno – pitanje je samo kojim bojama želiš da slikaš.