Tragedija u Barajevu: Kako su stradali starci u domu punom malverzacija i zataškavanja?

Požar u domu za stare „Ivanović” u Velikom Borku, opština Barajevo, u kojem je zvanično stradalo osmoro ljudi, a moguće i više, otkrio je zastrašujući nivo propusta u sistemu socijalne zaštite u Srbiji. Dok su vlasnici doma, Aleksandar, Gorica i Miloš Ivanović, uhapšeni i terete se za teška dela protiv opšte bezbednosti, ceo slučaj ostavlja mnoga neodgovorena pitanja. Kako je dom uopšte poslovao sa blokiranim računima? Kako je dobio licencu 2021. godine, uprkos milionskim dugovima i problemima u poslovanju? Zašto inspekcije nisu ranije delovale i da li se sada pokušava zataškavanje odgovornosti države?

Kako je izbio požar?

Požar je izbio u noći između 20. i 21. januara 2025. godine, oko 3:30 ujutru. Vatrogasci su stigli u roku od desetak minuta, ali je vatra već bila u razbuktaloj fazi. Požar je zahvatio 150 kvadratnih metara objekta, a u jednom trenutku urušilo se i 150 kvadrata krova​

​

Zvanična verzija tvrdi da je jedan od korisnika, koji je imao psihičkih problema, zapalio dušek u svojoj sobi i tako izazvao vatru. Međutim, postavlja se pitanje – kako je požar mogao da traje satima pre nego što je prijavljen? Prema nekim izvorima, požar je trajao i do tri sata pre nego što su nadležni obavešteni​

Osam korisnika doma preminulo je na licu mesta, dok je sedmoro povređeno, od kojih su neki prebačeni u Urgentni centar i na VMA. Pojavile su se informacije da su još dva korisnika preminula od posledica povreda, što bi ukupan broj žrtava povećalo na deset​

Ko su vlasnici doma i kakve su malverzacije u pitanju?

Porodica Ivanović je već imala dugu istoriju finansijskih problema i sumnjivog poslovanja. Računi doma u Barajevu bili su blokirani još od 2020. godine, a ukupni dugovi porodice Ivanović prelazili su 15 miliona dinara. Oni su prethodno vodili dom za stare u Velikoj Moštanici, koji je zatvoren zbog dugova i prinudne likvidacije​

Osim toga, vlasnici doma registrovali su više pravnih lica („ćerki firmi”), preko kojih su prebacivali novac i izbegavali blokade računa. Tako su uspevali da nastave poslovanje, primaju korisnike i naplaćuju usluge, uprkos tome što zvanično nisu imali mogućnost finansijskog poslovanja​

Postavlja se pitanje – kako su mogli isplaćivati plate zaposlenima? Ako nisu imali prijavljene radnike, kako je moguće da su ljudi radili na crno, a da inspekcija to nije primetila? Ako su primali uplate od korisnika, gde je novac završavao i kako su se transakcije vršile ako su im računi bili blokirani​ ?

Lažna licenca i zataškavanje?

Dom je prvobitno dobio licencu 2014. godine, s važenjem od pet godina, ali je ona istekla 2019. godine. Nije jasno da li je dom uopšte imao važeću dozvolu između 2019. i 2021. godine, kada je iznenada dobio novu licencu na šest godina. Ovu dozvolu je izdalo Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, i sada se postavlja pitanje – ko je potpisao licencu i zašto je dozvoljeno da dom sa dugovima i blokiranim računima nastavi da radi​?

Prema dostupnim informacijama, ključni uslov za dobijanje licence bio je ispunjenje protivpožarnih standarda. Međutim, nakon požara, utvrđeno je da dom nije imao dovoljno protivpožarne opreme i da nisu postojali jasni evakuacioni putevi​

Pored toga, dom je imao više korisnika nego što je dozvoljeno – umesto 29, u trenutku požara ih je bilo 34. Inspekcija, koja je poslednji put bila u domu mesec i po dana pre požara, nije uočila ovaj problem, već se bavila septičkom jamom i administracijom​

Neodgovorena pitanja i odgovornost države

• Ko je potpisao licencu domu koji nije imao sve regularno?
• Zašto su inspekcije zatvarale oči pred očiglednim nepravilnostima?
• Gde su porodice stradalih i zašto se ne objavljuju njihova imena?
• Zašto država i mediji ćute o ovome i zašto se slučaj gura pod tepih?
• Zašto se kao glavni krivac prikazuje korisnik doma, umesto onih koji su dozvolili da dom uopšte posluje?

Dok se država trudi da prebaci odgovornost na jednog korisnika doma, jasno je da je sistem potpuno zakazao. Licenca je izdata firmi sa blokiranim računima, protivpožarna zaštita nije postojala, inspekcije nisu radile svoj posao, a žrtve su ljudi koji su svoju starost proveli u nehumanim uslovima.

Dok se čeka da istraga pokaže sve detalje, ključno pitanje ostaje – koliko još domova u Srbiji posluje na sličan način i koliko će ljudi još morati da strada pre nego što se sistem promeni?

Tanja Glišić