Da li su protesti u Gruziji novi Majdan?

Trenutne demonstracije u Gruziji intenzivirale su se zbog navoda o izbornoj krađi na parlamentarnim izborima održanim u oktobru 2024. godine. Demonstranti, predvođeni opozicijom, zahtevaju poništavanje rezultata i organizovanje novih izbora pod međunarodnim nadzorom. Na izborima je vladajuća stranka Gruzijski san (osnovana od strane proruskog oligarha Bidzine Ivanišvilija) navodno osvojila 54,8% glasova, ali su međunarodni posmatrači izvestili o brojnim nepravilnostima, uključujući prinudu, kupovinu glasova i dvostruko glasanje.

Protesti su dodatno podstaknuti odlukom vlade da zaustavi proces pristupanja Evropskoj uniji do 2028. godine, što je razočaralo većinu građana, od kojih čak 80% podržava članstvo u EU. Vlada je takođe usvojila kontroverzne zakone slične ruskim, uključujući zakon o „stranom uticaju“, što je izazvalo široku osudu civilnog društva i međunarodne zajednice.

Policija je koristila vodene topove i suzavac kako bi rasterala demonstrante, dok su vođe protesta optužile vladu za autoritarne metode i izdaju proevropske orijentacije zemlje. Situacija je eskalirala, uključujući hapšenja, nasilne sukobe i proteste u više gradova Gruzije, čime se dodatno povećala politička nestabilnost u zemlji

Demonstracije u Gruziji krajem 2024. godine podsećaju na događaje s Majdana 2014. godine u Ukrajini, ne samo po masovnom otporu naroda već i po geopolitičkom značaju. Iako postoje mnoge sličnosti, razlike u političkom kontekstu i reakcijama međunarodne zajednice čine ovu situaciju jedinstvenom.

Demonstrators rally outside the parliament’s building, top, to protest the government’s decision to suspend negotiations on joining the European Union for four years in Tbilisi, Georgia, on Friday, Nov. 29, 2024. (AP Photo/Zurab Tsertsvadze)

Police detain a protester during a rally outside the parliament’s building to protest the government’s decision to suspend negotiations on joining the European Union for four years in Tbilisi, Georgia, early Sunday, Dec. 1, 2024. (AP Photo/Zurab Tsertsvadze)

A woman argues with a police officer during a rally outside parliament’s building to protest the governments’ decision to suspend negotiations on joining the European Union for four years in Tbilisi, Georgia, Saturday, Nov. 30, 2024. (AP Photo/Zurab Tsertsvadze)

Protesters pour into the streets during a rally outside the parliament’s building to protest the government’s decision to suspend negotiations on joining the European Union for four years in Tbilisi, Georgia, on Saturday, Nov. 30, 2024. (AP Photo/Zurab Tsertsvadze)

Police walk to remove protesters during a rally outside the parliament building to protest the government’s decision to suspend negotiations on joining the European Union for four years in Tbilisi, Georgia, early Saturday, Nov. 30, 2024. (AP Photo/Zurab Tsertsvadze)

Police use a water cannon against protesters during a rally outside the parliament’s building to protest the government’s decision to suspend negotiations on joining the European Union for four years in Tbilisi, Georgia, on Friday, Nov. 29, 2024. (AP Photo/Zurab Tsertsvadze)

A demonstrator throws a bottle toward police as protesters rally against the government’s decision to suspend negotiations on joining the European Union for four years, outside the parliament’s building in Tbilisi, Georgia, early Sunday, Dec. 1, 2024. (AP Photo/Zurab Tsertsvadze)

Sličnosti: Narodni otpor i evropski san

Evropska budućnost kao pokretačka snaga: U oba slučaja, građani su masovno izašli na ulice zbog odluka vlasti koje su smatrali izdajom evropskog puta. Ukrajinci su 2013–2014. reagovali na odbijanje predsednika Janukoviča da potpiše sporazum s EU, dok su Gruzijci revoltirani najavom vlasti da zamrzne proces pridruživanja EU do 2028. godine.
Odbacivanje autoritarnih praksi: U Ukrajini je Majdan bio reakcija na korupciju i autoritarnu vladavinu, dok u Gruziji demonstranti kritikuju vladajuću stranku Gruzijski san zbog sve većeg pritiska na opoziciju, medije i donošenje zakona o “stranom uticaju” sličnih ruskim pravilima.
Reakcije vlasti: U obe zemlje vlasti su odgovorile silom – policija u Gruziji koristi vodene topove i suzavac, dok su ukrajinske snage bezbednosti koristile smrtonosno oružje. Eskalacija nasilja dodatno mobilizuje demonstrante.

Razlike: Politička scena i međunarodni kontekst

Politička struktura: Ukrajina je imala jakog predsednika koji je delovao protiv volje većine, dok je u Gruziji vladajuća partija, Gruzijski san, optužena za manipulacije na parlamentarnim izborima. U Ukrajini je Majdan doveo do smene predsednika, dok u Gruziji cilj protesta nije pojedinačni lider već promena političkog sistema i raspisivanje novih izbora.
Međunarodni položaj: Gruzija, iako formalno prozapadna, balansira između evropskih aspiracija i ruskog uticaja. Evropska unija trenutno pokazuje oprez u podršci demonstrantima, što se razlikuje od jasne podrške Zapada Majdanu u Ukrajini.
Geopolitika i ratni rizici: Ukrajina je neposredno posle Majdana ušla u sukob s Rusijom, koji je uključivao aneksiju Krima i rat u Donbasu. Gruzija ima sličnu istoriju konflikta s Rusijom (2008. godine oko Južne Osetije i Abhazije), ali trenutni protesti ne ukazuju na neposredan rizik od novog sukoba.

Mogući ishod: Da li Gruzija ide ka svom Majdanu?

Iako demonstracije u Gruziji imaju elemente slične Majdanu, njihova eskalacija zavisi od reakcije vlasti i međunarodne zajednice. Ključni faktor biće odlučnost demonstranata da se bore za svoje evropske ciljeve i spremnost Evropske unije da pruži podršku.

Ako vlada Gruzije nastavi da ignoriše glas naroda, ovo bi moglo prerasti u širu političku krizu s potencijalom za dublje promene, baš kao što se desilo u Ukrajini. Ipak, priroda gruzijske opozicije i stav Zapada verovatno će sprečiti direktno ponavljanje ukrajinskog scenarija.

Gruzijski narod je u centru borbe između dve budućnosti – jedne koja teži Evropi i demokratiji, i druge koja ga vuče prema modelima autoritarizma. Njihova priča je još jedno podsećanje na to koliko je borba za slobodu univerzalna.