„Nasilje u školi: Roditelji zahtevaju rešenje za 14 meseci ignorisanja problema“

Nasilje u školi koje traje više od godinu dana

U Osnovnoj školi „Majšanski put“ u Subotici već 14 meseci roditelji učenika 5b razreda pokušavaju da pronađu rešenje za vršnjačko nasilje koje ugrožava bezbednost njihove dece. Problem je eskalirao nakon što je dete, koje je u programu Individualnog obrazovnog plana 2 (IOP 2), više puta fizički i psihički zlostavljalo druge učenike. Roditelji tvrde da škola nije preduzela adekvatne mere i da incidenti i dalje traju, dok je odgovor škole uvek isti – „procedura je u toku“.

Razgovarala sam sa Laslom Antunovićem, ocem jedne od učenica, koji je podelio svoju frustraciju:
„Na svakom sastanku osećamo se kao da smo mi ti koji napadamo dete koje pravi probleme, dok niko ne štiti našu decu. Škola nije ponudila rešenje, a situacija je toliko loša da više ne možemo sa sigurnošću da pošaljemo decu u školu. Kako da im kažemo da će verovatno opet biti napadnuti?“

Šta roditelji zahtevaju?
Roditelji su tražili niz mera od škole, uključujući:

• Hitno preduzimanje koraka za zaštitu dece, uključujući privremenu izolaciju deteta koje pravi probleme.
• Organizaciju onlajn nastave dok se situacija ne reši.
• Aktivno uključivanje stručnjaka iz Ministarstva prosvete, Centra za socijalni rad i drugih nadležnih institucija.

Na sastancima sa školom i pedagoškim timom, roditelji nisu dobili čvrste garancije da će njihova deca biti zaštićena, što dodatno pojačava njihov osećaj nesigurnosti. „Da li treba da učimo našu decu kako da izbegavaju udarce i pljuvanje, umesto da se fokusiraju na školovanje?“ pita se Antunović.

Rešenje postoji, ali se mora primeniti
Slučajevi ovakvog tipa, iako delikatni, nisu nerešivi. Program IOP 2 je osmišljen kako bi deci sa posebnim potrebama pružio priliku za obrazovanje uz adekvatnu podršku. Međutim, kada ponašanje deteta ugrožava druge, škola mora da aktivira sve raspoložive mehanizme, uključujući:

• Intenzivan rad sa psihologom i defektologom, uz uključivanje porodice.
• Individualizovane uslove školovanja, poput posebne učionice ili individualne nastave.
• Saradnju sa Centrom za socijalni rad kako bi se utvrdilo postoje li dodatni problemi u porodičnom okruženju koji utiču na ponašanje deteta.

Pored ovoga, Ministarstvo prosvete i prosvetna inspekcija imaju ključnu ulogu u rešavanju ovakvih situacija. „Ako ovo dete bude premešteno u drugu školu bez adekvatne podrške i promene pristupa, problem će se samo ponoviti,“ dodaje Antunović.

Da li roditelji imaju podršku škole?
Roditelji smatraju da škola nije pružila dovoljno transparentnosti niti pokazala inicijativu da problem reši. Čak i kada su se okupili kako bi predložili rešenja, njihov osećaj je da škola više brine o procedurama nego o bezbednosti dece.

„Ne tražimo da se ovo dete kazni, već da svi zajedno radimo na rešenju. Naša deca imaju pravo na bezbedno obrazovanje,“ zaključuje Antunović.

Ovaj slučaj ukazuje na ozbiljne nedostatke u sistemskom pristupu rešavanju problema nasilja u školama. Bez obzira na to da li je dete u programu IOP 2, bezbednost svih učenika mora biti prioritet. Nadležne institucije i škola imaju zakonsku obavezu da deluju, a roditelji ne smeju biti ostavljeni sami da rešavaju ovako kompleksne probleme.

Pozivamo sve strane da hitno reaguju i pruže podršku, jer deca ne smeju postati žrtve neodgovornosti sistema.