Meni treba jedan kućepazitelj.

Ja: Ej, znas šta?

On: Šta?

Meni treba jedan kućepazitelj. Treba brate da mi namesti onu utičnicu u dnevnoj sobi što je iskočila iz zida, zatim treba da zašrafi ona vrata na kuhinji, pašće odozgo, nije fora da mi stoje zalepljena trakom…i na ormaru mi se vrata razvalila…

I treba mi i jedan Batler. Pravi engleski školovani.

Da mi kaze ” Dobro jutro Damo Tanja, da li ste ugodno spavali”

I da se ni malo ne štrecne kad ga osinem pogledom onako krmeljiva i raščupana ujutru kad ustanem…

i još da me pita:

Da li želite da Vam poslužim kafu i doručak u trpezariji, dnevnoj sobi ili na balkonu? Imate li posebnih želja za doručak ili želite standardno? Danas Vam je dan za voće.

Ja bih mu rekla: Voće neka ostane i običnu izvorsku vodu umesto mineralne uz kafu. Biću na balkonu. Hvala

On bi rekao: Kako Vi želite Damo.

Naklonio bi se uljudno i nečujno se izgubio u pravcu kuhinje.

Kad se upriličim poslužio bi mi kafu i voće i pitao bi me : Kakvi su Vam planovi za danas? Da li treba auto da se pripremi?

Ja bih mu rekla: Danas ću ostati kući, uživaću u bazenu.

A on bi rekao: Odmah ću da pošaljem po Kućepazitelja da pregleda bazen.

A mladi gospodin Strahinja i Damica Nađa? Da li oni ostaju kući? Treba li nešto za njih da se pripremi?

Ja bih mu rekla: Nemam pojma, kad se probude videćemo. Sinoć kad smo večerali nisu spominjali nikakve posebne planove za današnji dan.

I treba mi jedna domaćica u kući da vodi računa o svemu o čemu ja ne bih mislila, i jedan kuvar, naravno. Moramo valjda nešto i da jedemo.

On: A šta ćes ti da radiš?

Ja: Pa da uživam na bazenu, jesi li gluv?

On: Ej, drži lepo tu motiku i nemoj da mi preskačes vrstu, leba ti…batler…ni motiku ne znaš da držiš kako treba.